Prostije rečeno, ako ne žele da žive u Hristovom svetu, živeće u Homerovom. Posledice ove dehristijanizacije zapadne civilizacije kao globalnog hegemona već smo imali prilike da osetimo na svojim leđima. Možda neki od njih misle da svet tako i treba da izgleda. Ako ne misle, najbolje bi im bilo da se – raduju Hristovom dolasku

Ekonomisti su godinama živeli u naivnom uverenju kako su rešili veliki problem privrednih ciklusa i stvorili novi „neciklični svetu" u kome privrede ostvaruju stabilan rast uz nisku inflaciju (tzv. great moderation)

Evropska unija je do sada bila na stanovištu da pitanja Kosova i ulaska Srbije nisu formalno povazana. „Nije bilo formalne uslovljenosti,“ rekao je Garlag, dodajući da Srbi sada razumeju da, da bi postali član Evropske Unije, na kraju moraju priznati Kosovo.

Ideja o autonomiji Kosova i Metohije, prema svedočenju Vladimira Bakarića, koji je četvrt veka bio prvi čovek Komunističke partije Hrvatske, skovana je na Visu leta 1944. Bila je to, zapravo, naknada Albancima zbog nemogućnosti da Kosmet pripoje Albaniji

U knjizi „Rat za Kosovo“ se radi o mutaciji NATO-a iz koje su, kako sam već u predgovoru napisao, nastali novi ratovi o kojima u zapadnoj javnosti nije ozbiljno ni debatovano. Za dobro utemeljenu kritiku Srbije morao bih da napišem novu knjigu.

Tako je Aleksandar Vučić, kao predsednik Republike, na televiziji Pink dobio oko 14 sati programa, a isto toliko i na B92. Televizija Hepi prenosila je aktivnosti predsednika šest i po sati, dok je na Prvoj bio sat vremena manje.

Preko ovih „autokolonijalnih transmisija“, naši kompradorski propagandisti i denuncijanti, u savezu sa političkim kolaborantima i kapitulantima, nastoje da u javnosti sistematski zamagle prepoznavanje istinske agresije i glavnog zla. Njihov cilj je da od naroda naprave „stanovništvo“ koje samo zanima „briga za korito i hranu“ 

Cilj zabrane transporta nafte ruskog porekla Jadranskim naftovodom je i smanjivanje profitabilnosti srpske naftne kompanije u trenutku kada osvaja tržište BiH

Poslednji kojem je to pošlo za rukom na ovim prostorima bio je Josip Broz. Po Milu Đukanoviću se, verovatno, neće nazivati ceo jedan period ili ideologija, ali po mnogim kriterijumima, jedini pravi naslednik pokojnog maršala upravo je ovaj Nikšićanin.

Dokle seže nužno suočavanje sa teškim zločinom, a gde počinje (geo)politička zloupotreba tog zločina?